Tri­de­set­če­tvo­ro­go­di­šnja Gor­da­na Sa­vić iz Nik­ši­ća već go­di­nu po­ku­ša­va da se iz­bo­ri da pre­hra­ni se­be i svo­ju dvo­go­di­šnju kćer­ku. Te­ška si­tu­a­ci­ja, is­ta­kla je ona, na­tje­ra­la ju je da se obra­ti re­dak­ci­ji „Da­na” za po­moć jer po­sled­njih ne­ko­li­ko da­na njih dvi­je, osta­vlje­ne i bes­po­moć­ne, ni­je­su ima­le ni­šta od osnov­nih ži­vot­nih na­mir­ni­ca. Pa­ket, ko­ji im je po­sred­stvom na­šeg dnev­nog li­sta opre­di­je­li­la Ban­ka hra­ne, sti­gao im je u pra­vom tre­nut­ku a Sa­vi­će­va je na­šu eki­pu na vra­ti­ma iz­najm­lje­nog sta­na u nik­šić­kom na­se­lju Zve­ri­njak do­če­ka­la sa su­za­ma.
– U ovom sta­nu ži­vi­mo već go­di­nu za­hva­lju­ju­ći pri­ja­te­lji­ma, Mar­ti Bo­jić i Že­lju Ka­lje­vi­ću. Ne pla­ćam ki­ri­ju ali tre­ba pla­ti­ti stru­ju. Tek od ja­nu­a­ra ove go­di­ne po­sta­la sam ko­ri­snik so­ci­jal­ne po­mo­ći ko­ja sa dje­či­jim do­dat­kom iz­no­si oko 100 eura. Imam dug za utro­še­nu stru­ju pa ću pot­pi­sa­ti ugo­vor da to iz­mi­ru­jem na ra­te, dru­ga­či­je ne mo­gu, is­pri­ča­la je mla­da maj­ka.
Nje­na ži­vot­na gol­go­ta po­če­la je mal­te­ne od tre­nut­ka kad se ro­di­la kćer­ka, a ne­ko­li­ko mje­se­ci ka­sni­je su­prug ju je osta­vio. Pra­vo na ali­men­ta­ci­ju, ka­za­la je Sa­vi­će­va, ne mo­že da ostva­ri. Su­prug di­je­te po ro­đe­nju ni­je upi­sao na svo­je ime. Usli­je­di­la su če­sta se­lje­nja, a u jed­nom od sta­no­va, ka­ko je ustvdri­la, do­bi­la je ba­ti­ne od dru­gog sta­na­ra zbog če­ga je za­vr­ši­la u si­gur­noj ku­ći nik­šić­kog SOS te­le­fo­na za že­ne i dje­cu žr­tve na­si­lja oda­kle je iza­šla u ma­ju pro­šle go­di­ne.
- Tu su mi uspje­li ri­je­ši­ti po­lo­vi­nu pro­ble­ma ko­je sam ima­la. Po­tom smo ži­vje­le od po­vre­me­nih jed­no­krat­nih po­mo­ći od po 20 ili 30 eura. Ni sa­ma ne znam ka­ko smo uop­šte pre­ži­vlja­va­le, ali su pri­ja­te­lji po­ma­ga­li na če­mu sam im za­hval­na. Ne­što bih i ra­di­la ali ne­mam gdje di­je­te da osta­vim, a i kra­jem pro­šle go­di­ne po­vri­je­đe­na sam u sa­o­bra­ćaj­noj ne­zgo­di pa mi je i to do­dat­ni pro­blem jer su po­sle­di­ce osta­le, ka­za­la je ona.
U jed­no­sob­nom sta­nu po­kuć­stvo je vi­še ne­go skrom­no, ima­ju dva kre­ve­ta, ma­li sto, špo­ret na dr­va i re­šo gdje Gor­da­na se­bi i kćer­ki spre­ma hra­nu, ka­da ima od če­ga.
- Idem oko­lo i sku­pljam gran­či­ce i ta­ko lo­žim špo­ret. Bes­po­moć­na sam u pot­pu­no­sti, sva­ki no­vi dan je no­va bor­ba, re­kla je Sa­vi­će­va.
Oslo­nac su joj je­di­no pri­ja­te­lji i po­zna­ni­ci, jer od rod­bi­ne ne­ma po­mo­ći. Gor­da­na ka­že da ju je maj­ka osta­vi­la ka­da je ima­la sve­ga se­dam mje­se­ci, a otac joj je pre­mi­nuo pri­je de­vet go­di­na.
B.B.